Pčelinja zajednica

Živa bića veoma često žive u zajednicama. Život u zajednicama omogućava živim bićima da lakše ispune i zadovolje svoje primarne i sekundarne potrebe: lakše dolaze do hrane, uspešnije se štite od neprijatelja, odgajaju mladunce i sl. Čini se da je kod ljudi potreba za životom u zajednici još izraženija. Još je Aristotel, starogrčki filozof i besednik iz 4. veka pre naše ere, čoveka nazvao „zoon politikon“. Time je mislio na to da je čovek političko biće i da se njegova suština može izraziti tek životom u zajednici sa drugim ljudima. Dok je saživot ljudi u zajednicama, u okviru pojedinačnog društva, uređen zakonima, među životinjama se najčešće uspostavlja hijerarhija po principu jačeg i sposobnijeg. Jedinke koje su telesno snažnije, brže i okretnije, ali i poseduju veće iskustvo u pronalaženju hrane, vode i skloništa, nameću se kao dominantne, vođe grupe. Jedna od najinteresantnijih životinjskh zajednica, u kojoj se za svakog člana tačno zna koju ulogu treba da obavlja, jeste pčelinja zajednica.

Pčelinja zajednica

U odnosu na većinu insekata koji žive individualno, pčele su neobične i inrigantne. One žive u velikim zajednicama. Zapravo, samo takav način života obezbeđuje pčeli da preživi. Zahvaljujući zajedničkom životu, pčele sakupljaju rezerve hrane, održavaju potrebnu temperaturu u košnici, odgajaju nove generacije, štite se od neprijatelja itd. Pčelinje društvo se najčešće sastoji od jedne matice, dve do tri hiljade trutova i od više desetina hiljada pčela radilice. Iako je ova porodica tako brojna, u njoj vlada apsolutni red.

Kralj ili kraljica?

Do početka 17. veka smatralo se da pčelinjim društvom upravlja „kralj“. Tek tada pčelari su otkrili da je kralj u stvari ženka – kraljica. Glavni zadatak i uloga matice je da nosi jaja. Bez nje nema pčelinjeg društva. Pčele radilice hrane maticu matičnim mlečom i pripremaju ćelije u košnici u kojima će ona položiti jaja. Matica je veća i teža od radilica. Dužina matice je 20-25 mm, a težina oko 200 mg. Dobra matica može da položi 1 do 3 jajeta u minutu, tj. 1000 do 2000 jaja u toku 24 sata. Najveći broj i najkvalitetnija jaja polažu mlade matice. Kako matica stari, broj i kvalitet jaja koja polaže opadaju. Iako one mogu živeti i do 7 godina, pčelari ih usled ovoga često menjaju ranije.

Radilice

Pčele radilice su najsitniji, ali i najbrojniji članovi bez kojih pčelinja zajednica ne može opstati. Žive neuporedivo kraće od matice: leti svega 4 do 5 nedelja, a zimi 4 do 6 meseci. Radilice su ženke kod kojih nisu razvijeni jajnici, pa tako ne nose jaja. Sa druge strane, one poseduju sve vrste žlezda (mlečne, voštane, mirisne…), kao i organe (polenske korpice, jezik za sisanje nektara, žaoku za odbranu…). Pomoću njih obavljaju mnoge poslove u košnici i van nje. One čiste košnicu, grade saće, hrane larve, brane košnicu od neprijatelja, sakupljaju nektar i polen, donose smolu za spravljanje propolisa, donose vodu… Dugačak je spisak obaveza pčela radilica.

Čemu služi trut?

Trutovi su mužjaci kojima je glavna svrha postojanja da se spare sa maticom i oplode je. Trut nema žaoku za odbranu, ne sakuplja nektar, nema korpice za polen na nogama, nema žlezde za lučenje voska, niti luči mleč. Trutovi nisu stalni članovi pčelinje zajednice. Njihov broj varira tokom godine. U proleće i rano leto, kada se zajednica roji, radilice hrane i neguju trutove. U jesen prestaju takve aktivnosti pčelinje zajednice, pa pčele prestaju da hrane trutove, teraju ih sa meda, a često i izbacuju iz košnica, gde izgladneli od hladnoće uginjavaju.

Sada kada smo saznali kako funkcioniše pčelinja zajednica, red je da se okrepimo Beeser medom!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Korpa

Back to Top